Cetinjski kvir brak
Dok članovi i članice LGBTIQ+ zajednice čekaju da se podzakonski dokumenti usaglase sa Zakonom o istopolnom partnerstvu, kako bi dobili neka od prava koja heteroseksualni parovi odavno uživaju, na Cetinju je krajem maja sklopljen kvir brak.
„Mi smo došli kod matičarke da zakažemo vjenčanje kao, žensko i muško. To je ona vidjela. Iznenadili smo je kad smo rekli da oboje dodajemo prezime. Ja sam dodala njegovo, on je dodao moje. Ona je morala da zove troje ljudi po opštini da pita može li to“ – kaže sagovornica PRIME redakcije Vanja Gagović.
Svadba nije izgledala poput tradicionalnih veselja u Crnoj Gori. Nijesu se vijorile ni zastave zemalja čiji su državljani već one koje osjećaju kao svoje – zastave sa simbolima LGBTIQ+ zajednice.
„Indoktrinirano mi je bilo to da moraš da imaš mušku simpatiju! Moraš da se udaš! Moraš da rodiš dijete! Mora svadba da ti bude ovakva! Mora to ovako! I onda sam nekako postepeno shvatila da ne moram ja ništa šta neću! Ne moram ništa što neću“ – smatra Gagović.
Vanjina majka, Svetlana Jovanović jedna je od prvih majki koja je javno podržala ćerku i njenu seksualnu orijentaciju, na Prajdu 2016. godine. Naša sagovornica objašnjava kako roditelji obično reaguju na autovanje svoje djece.
„Ne mogu da zamislim ljude koji imaju taj dnevni stres da budu pred roditeljima i familijom ono što nisu, da kriju partnere, da kriju bajndere, da kriju svoje društvo. Dijete zna i shvaća, a roditelji se ponašaju kao da to nije tako. Nego kažu: Zašto ti meni ovo radiš? Gdje sam ja pogriješila kao roditelj? Tebi je ovo faza! Ti ovo radiš da bi meni napakostio! I onda roditelj razmišlja u pravcu „to ti je loše, to ti ne valja, kao što ne bi valjalo da imaš tetovažu na sred lica, bićeš osuđivan, hajde nemoj ti to da radiš. Nemoj to da radiš!“ Jer roditelj, pogotovo roditelji koji nisu kap kvir će da kažu „ti to namjerno radiš, ti to možeš da prestaneš! Možeš da prestaneš da budeš trans! Kapiraš?“ A dijete u tom momentu kaže „Majko, ti me ne vidiš! Ti ne vidiš ko sam ja stvarno!“ – objašnjava Gagović.
Ona kaže da je upravo zbog podrške porodice otvorena i slobodna da bude ko god hoće.
„Dok god mi pravimo od kvir priče „one tamo LGBT“ ili „one tamo ljude“ ili neka manjina ili nešto… Dok god opšta populacija tu manjinu separatiše na taj način, vazda će se na to gledati kao na „nešto drugo“. A nije! Baš nije!“ – izričita je Gagović.
Kao dio problema u odnosu ljudi prema LGBTIQ+ zajednici, posebno ističe temu srama.
„Sramota je da ti pričaju iza leđa, a svi ti svakako pričaju iza leđa. Sramota je da te vide u roku od mjesec dana sa dva momka. Sramota je. A zašto? Kome i od koga i pred kim je sramota?“ – kaže sagovornica PRIME redakcije.
Vanja ističe da podrška djeci kada je u pitanju seksualna orijentacija ne bi trebalo da bude deklarativna, već iskrena. Roditeljima koji žele da podrže svoju djecu u tome što ona jesu, Vanja savjetuje da se informišu.
Milica Krivokapić, psihološkinja, govori koliki je značaj roditeljske podrške.
„Podrška je jako važna u svim segmentima psiho-fizičkog razvoja i donošenja odluka i odrastanja, a pogotovo kada su u pitanju osobe iz ove populacije, odnosno kada je u pitanju taj momenat „outovanja“ odnosno taj momenat saopštavanja roditeljima i drugim ljudima o svojoj seksualnoj orijentaciji“ – kaže sagovrnica PRIME redakcije.
Odbacivanje i nedostatak podrške porodice imaju brojne posljedice.
„Nezadovoljstvo sobom, nezadovoljstvo životom, neka trajna nesigurnost i nestabilnost, koje dalje mogu voditi u različite mentalne poremećaje kao što su anksiozni poremećaji, depresija, a to može dovesti do suicidalnih misli do pokušaja ili čak izvršenja suicida. Ono što je jako važno da kažemo jeste da porodica za svakog treba da predstavlja bezbjedno i sigurno okruženje i da osobe koje nemaju podršku od strane roditelja i od strane porodice zaista to okruženje i život generalno doživljavaju kao jedno mjesto koje je neprijatno, nebezbjedno i nesigurno“ – zaključuje Krivokapić.
Vanja apeluje na roditelje da vide svoju djecu onakvim kakvi su stvarno, dok javnosti poručuje da queer zajednica ne bi smjela da se separatise. Jedino u tom slucaju, prestace da budu ,,oni tamo“.
Razgovarala Milica Lipovac
Photo: privatna arhiva
Ovaj članak nastao je u okviru projekta PRIME (Profesionalni, odgovoRni i Inkluzivni Mediji) koji je finansijski podržan od Evropske unije i dijelom kofinansiran od strane Ministarstva javne uprave, digitalnog društva i medija Crne Gore. Stavovi izraženi u ovom članku isključiva su odgovornost PRIME redakcije i ne odražavaju nužno stavove donatora.